Данашњи дани имају тенденцију да покажу да сви ми који смо средња класа, а таквих је пуно, одмичу брзо до истека месеца. Борба са кућним буџетом, незапосленост која узима маха, и нетрпељивост у ужем друштву могу бити последица учесталих стресних доживљаја, што путем доживљених медијских утицаја, што путем личног незадовољства.
Доживљавање посла под кућним кровом, лако може да заслепи и доведе у конфликт, и тако да поквари већ добар и успешан дан. Заборавимо да имамо време, бар време имамо, за пријатеље, за посао и породицу.
Мој круг пријатеља показује да управо ово треће време троши лоше време за породицу и посао. Или другим речима, довољно времена са пријатељима избалансираће време и добар доживљај са укућанима и колегама на послу. Што дуже нам се време своди на кућу и посао, све више почињемо да губимо ту фину линију између пословног амбијента и топлине својих домова, и такав став генерише пуно негативних вибрација.
Многи од мојих пријатеља не желе да признају колико су се одвојили од социјалне целине коју је изградило дугогодишње пријатељство.
Моја претпоставка је да овај текст може помоћи млађим људима као сагледавање једног пресека времена из очију једног младог човека.