Улице Севојна

Севојнички круг
Севојнички круг

Иако мала варошица, Севојно је увек на удару комерцијалиста из већих градова, па ипак успевамо да одржимо тај заједнички дух.
Било да се говори о трговцима мањих радњи или о кафеџијама, има пар ствари без којих не би могли. Основна школа, Колонија, Ваљаоница и нешто ноћног живота чине нас таквим какви јесмо. Вероватно нам недостаје пуно тога, али осим тога што нам недостаје, имамо то нешто мало.
Олимпијски баѕен је био огромно благо и разлог да Севојно и Ужице коегзистирају, стим да досад нема помака. Вероватно се и примећује неприметна разлика, а кафанске и политичке приче су замениле летње ноћи. Настави са читањем Улице Севојна

Патика гази земљу

Живот у варошици
Живот у варошици

Најбољи показатељ времена у коме живимо могу бити рекламе на телевизији. Још бољи покушај разумевања овог времена може бити поглед на улице.

Моја лекција квалитетног живота је добра патика. И то не као отрцана фраза, која се свуда помиње, већ као начин живота.

Сви ми памтимо наше деце прве кораке, а самим тим и ту срећу спознаје напретка у животној лествици. Као и у том моменту, наш ход може бити добра спознаја и перцепција живота.

Сила прилика учини да купујемо стране патике и зато је и битна перцепција са друге стране улице.

Тешко зарађени динар чини живот тешким

Пролеће у Севојну
Пролеће у Севојну

Данашњи дани имају тенденцију да покажу да сви ми који смо средња класа, а таквих је пуно, одмичу брзо до истека месеца. Борба са кућним буџетом, незапосленост која узима маха, и нетрпељивост у ужем друштву могу бити последица учесталих стресних доживљаја, што путем доживљених медијских утицаја, што путем личног незадовољства.

Доживљавање посла под кућним кровом, лако може да заслепи и доведе у конфликт, и тако да поквари већ добар и успешан дан. Заборавимо да имамо време, бар време имамо, за пријатеље, за посао и породицу. Настави са читањем Тешко зарађени динар чини живот тешким

Проклетство живљења на туђој грбачи

Има људи који се залажу за севојничку општину, а ни не знају да Севојно има пар спортских тимова, како светски, тако и национално успешних. Умеју ти исти људи да кажу „добар дан“, добро, неки и не умеју, док поједини од њих умеју да накриве капу, а неки и не умеју.

Има и оптимиста, има и песимиста.
И сви они су већина. Барем на око пролазнику кроз Севојно. Да ли због тога што ја видим само такве људе на Колонији?
Тешко је запазити пар мојих комшија који знају да засучу рукаве, и умеју да се појаве на утакмици Севојна. Настави са читањем Проклетство живљења на туђој грбачи

Verified by MonsterInsights