Стално у нашем кругу кола прича о светској економској кризи. Вероватно има већ пет и више година колико је њена појава устаљена у нашим главама, да она постаје саставни део наших живота.
Навикне се човек на разне муке и проблеме, али у Србији најлакше се на њих реагује потискивањем самог узрока проблема и пребацивањем на кризу. Помислио би неко да желим да умањим њен терет, али временом сваки терет олакша, и самим тим наше бриге би требало да буду смањене, а ум фокусиран на нове изазове.
Неко има проблема са спонзорима, неко са платом, неко са радницима, и ипак ту се увек провлачи та тамна мисао да ће сутра бити још горе. Прошло је много сутрашњих дана од почетка кризе, а живот и даље тече.
Да смо се навикли на тежину кризе – јесмо, да ли смо спремни за одлучније кораке, питање је.
