Свако може да закључи колико села око наше варошице могу да помогну одрживости заједнице. Бар једно од наших родитеља има неког претка из Севојна, и самим тим и приче које је чуо од старијих. Не скупљамо се више толико за столом, колико свако од нас воли да презалогаји на брзака и притисне лајк на социјалним мрежама. И нема ту ништа лоше, једино што недостаје је озбиљније схватање моћи разумевања утицаја мреже, и како тај утицај и енергију правилно каналисати.
Велико неразумевање је неразумевање функционисања рада странице и личног профила. Можда овако написано делује разумљивије, али да ипак појасним; на страници пријатељи са својим пријатељима доживљавају утицај уредника странице, док на личном профилу, пријатељи доживљавају себе. Просто, зар не?
Корак даље, није потребно пуно да би се имао одређен број пријатеља, али јесте потребно пуно за добар део фанова.
Позив на акцију, синхронизација круга пријатеља са циљем удруживања ка решавању локалних потреба, може бити такође решен преко социјалне мреже (групе). Да појасним, газдинство може да се оглашава под групом. Поред пијаца, производе село може продавати и путем мреже, и тако запослити једног укућанина. И то на такав начин да бира купце.
Свакако да сваки почетак може да делује као експериментална фаза, али успешан пројекат би требало озваничити бизнис планом код Националне службе за запошљавање, и тако од забаве направити посао, а можда и једно и друго.
