Увек се сетим школских дана када прошетам са пријатељима. Вероватно зато што нас највећа спона веже из тог периода.
Севојно, као варошица, је другачије зато што има само основну школу од образовних установа. Спона која нам омогућава да негујемо тај дух познанства гајен деценијама.
Добар део мог круга пријатеља је отишао на страну, и још један део њих је и успео на тој страни. Школски показатељи су у највећој мери били и истинити, јер смо знали да препознамо вредност између наставника и ученика, а у немалој мери и вредност искрености, и понеких лажи примерених узрасту тих школских другова.
Иако је неко радио мање, а неко више, рад на циљу је развио оно што имамо данас.
Понеки рад који стоји у холу Основне школе Алексе Дејовић може да посведочи, старијим, а и будућим генерацијама, колико је марљивости остављено у аманет нашој школи.
