Пут уз Гајеве, у Севојну, преко једног неуређеног мостића, према брду. Најкраћи је начин како описати пут којим би се требало поћи да би се стигло до ове времешне куће.
Понеки аутомобил прође овим забаченим севојничким путем. Тешко би се и путник намерник снашао да нађе овај историјски споменик, али ја сам већ имао искуство једном у детињству.
Народни начин живота је и даље актуелан у овом делу Севојна. То ће најбоље посведочити старији пастир, али не и баш најљубазније комшије. Изворно старо-српска средина.
Можда би најбоље причу поткрепиле историјске чињенице, чињенице које говоре о нашем хероју. Овај човек је био радник, политичар и војник. Дао је свој живот за своја убеђења, убеђења којима је имао намеру да обезбеди бољу будућност поколењима. Да ли је успео? Ја мислим да јесте.
Његов партијски и војни друг, Миодраг Миловановић Луне, је водио дневник и посветио најтоплије странице свог дневника Алекси Дејовићу, свом дугогодишњем пријатељу.
Чудно је како ратна времена спајају људе и омогућавају човеку да постане херој.