Иако мала варошица, Севојно је увек на удару комерцијалиста из већих градова, па ипак успевамо да одржимо тај заједнички дух.
Било да се говори о трговцима мањих радњи или о кафеџијама, има пар ствари без којих не би могли. Основна школа, Колонија, Ваљаоница и нешто ноћног живота чине нас таквим какви јесмо. Вероватно нам недостаје пуно тога, али осим тога што нам недостаје, имамо то нешто мало.
Олимпијски баѕен је био огромно благо и разлог да Севојно и Ужице коегзистирају, стим да досад нема помака. Вероватно се и примећује неприметна разлика, а кафанске и политичке приче су замениле летње ноћи.
Ова година је и била бурна, прошли су избори, мало тога је урађено, пуно дорађено.
Београд јесте центар дешавања у Србији, према Севојну – велики центар моћи али константни неспоразуми Ужица и Севојна чини да сви водимо бункер политику и зарад тога трпи и сама општина.
Млади требају старима, као и стари младима, па опет нам недостаје солидарности, баш сада када нам ЕУ куца пред вратима.
