Десет дана турнира, десет дана спорта у Севојну. Четрдесет тимова из Златиборског округа се такмичило пред пуним теренимa Основне школе Алекса Дејовић. Енергија која је пленила и осветлила Севојно у најбољем светлу.
Рашo је био Севојничанин и из прича знам да је био сјајан спортиста, фудбалер ФК Севојна. Прича каже да је клонуо за столом, пијући са друштвом. Да ли је та енергија наставила да живи? Судећи по ових десет дана, свако може извући закључак…
Један од његових другова Небојша, испричао ми је циљеве удружења за следећу годину. Планирају да поставе трибине, трибине које би остале Севојничанима, где би следеће генерације младих фудбалера могле да се такмиче.
Вероватно најпоноснији члан организације је његова мајка Милка. Жири који је надгледао пехаре и контролисао рад четворице судија: Јеремића, Цицварића, Шаренца и Вучковића.
Моје мишљење је да овај турнир нема једног шампиона, а моје речи ће поткрепити спортски поздрав пред меч, а гласе:
– За кога играмо? За Раша!
Ovaj turnir je bio veoma dobar sve cestitke organizatorima .Za Rasa za omladinu Sevojna!